Mnogi dijabetičari suplementiraju magnezijum. Nekima je to savetovao lekar, neki su pročitali na nekoj FB grupi, neki su čuli da je „dobro“ da ga piju jer imaju grčeve u nogama itd. Ali da li znamo šta je magnezijum, čemu služi i posebno koju vrstu magnezijuma uzimati?
Magnezijum je mineral koji spada u grupu makroelemenata, pored kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, hlor, sumpor. Magnezijum se apsorbira u tankom crevu, a izbacuje bubrezima.
Mg kontroliše opuštanje srčanog mišića; povećava funkciju nervnih sinapsi u mozgu, njihovu gustinu i plastičnost (što je u direktnoj vezi sa kognicijom i memorijom učenja); ima ulogu u mineralizaciji kostiju; energetskom metabolizmu (metabolizam ATP-a), učestvuje u metabolizmu glukoze, masti i proteina; održava bioelektrični potencijal ćelijske membrane; snažan vazodiletator (širenje krvnih sudova).
Ispitivanja su pokazala da tip 2 dijabetičari imaju nizak nivo unutar ćelijskog slobodnog magnezijuma, koji kontroliše koliko dobro naš imuni sistem može da traži i ubija ćelije zaražene virusom, i ako im je nivo serumskog Mg (ono što možemo da pročitamo u biohemijskom nalazu iz laboratorije) u referentnim vrednostima.
Istraživanja su takođe pokazala da smo evolucijski hranom unosili mnogo veće količine magnezijuma (čak 600-1000mg Mg/dnevno) u odnosu na današnjih 200-250mg Mg/dnevno. Poređenje istraživanja količine Mg u hrani iz ’40-ih godina XX veka pokazuju da sada ima za oko 35% manje Mg u biljkama i oko 15-20% manje u mesu.
Zaključak je da je suplementacija opravdana. Za one koji čitaju sastav suplemenata, mogli su da primete da postoje mnoge forme Mg: oksid, citrat, aspartat, karbonat, glicinat, malat, L-treonat itd. Sada se postavlja pitanje koju formu Mg da koristim kao suplement?
Da bismo na ovo odgovorili, moramo znati kako naše telo može a usvaja magnezijum. Da bi Mg bio biološki raspoloživ, tj. da bi naše telo moglo da ga koristi, mora da bude rastvorljiv u vodi i da ima naelektrisane čestice (da je solubilan i da jonizuje). Taj proces može da se „biohakuje“ (da se biološki izmanipuliše), tako što se Mg vezuje za male amino kiseline (kao što je npr. glicin) i da se tako, preko aminokiselinskih transportera ubaci u organizam. To u prevodu znači da forme Mg koje nisu rastvorljive i koje ne jonizuju, telo ne može ili veoma malo usvaja. Takav je npr. Mg oxid koji je česta forma magnezijuma u suplementima. Ako ga pijemo, veći deo magnezijuma izbacimo.
Još jedna od formi Mg koja je veoma česta je Mg citrat. On je laksativ, pa ukoliko nemate problema sa zatvorom (opstipacijom), mala je vajda ako ga pijete, tj. nećete uspeti da podignete nivo Mg.
Još jedan način na koji ljudi pokušavaju da podignu nivo Mg u telu je kupanje u tzv. magnezijumovim kupkama (Epsomova so) u kojoj se nalazi Mg sulfat. On ima samo lokalnu primenu, dovodi do blage relaksacije mišića, ali neće nam podići nivo Mg u ćeliji, jer čovek ne može da usvoji minerale putem kože. Dobro je da je tako, jer u suprotnom bismo umrli kada uđemo u more.
Jedina za sada poznata forma Mg koja prolazi moždano-krvnu barijeru je magnezijum-L-threonate. Treonat je jedini koji Mg može da unese u cerebrospinalnu tečnost i u mozak preko GLUT receptora. Treonat je prirodno prisutan u krvi, cerebrospinalnoj tečnosti i očnoj vodici oka, ali su njegovi nivoi u našem telu opali tokom evolucije zbog:
- Nedostatak vitamina C u ishrani
- Povišenog nivoa glukoze (smanjuje vitamin C u mozgu)
- Nizak nivo natrijuma (smanjuje vitamin C u mozgu)
Treonat se zapravo formira razgradnjom vitamina C ( askorbinska kiselina oksiduje do dehidroaskorbinske kiseline, a ona prelazi u treonat). Mi sada unosimo mnogo manje vitamin C, pa time imamo i manje treonata koji Mg može da ubaci u mozak. Zbog svega ovoga korišćenje suplemenata u vidu Magnezijum- L- Threonata ima puno smisla.
Na našu spospobnost da usvajamo Mg utiče insulinska rezistencija, koja smanjuje sposobnost da koristimo magnezijum, a visoki nivoi insulina uzrokuju da gubimo više magnezijuma urinom. Ostali faktori su: niska kiselina u želucu, malo soli, visok šećer, gastrointestinalni problemi, disbioza/oštećenje creva, kafa, bolest bubrega, lekovi, itd.
Ostale forme Mg koje su u redu da se koriste su: Mg glycinate, Mg malate, Mg carbonate, Mg chloride.
Forme koje bi trebalo izbegavati su: Mg oxide, Mg glutamate, Mg aspartate.
Pre bilo kakve upotrebe suplemenata, obavezno konsultujte lekara, jer postoje stanja koja zahtevaju poseban oprez kod suplementacije.
Izvori:
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/8405745/#:~:text=We%20suggest%20that%20magnesium%20deficiency,morbidity%20of%20the%20diabetic%20state
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23868218/
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10385091/
Dr. James DiNicolantonio, book “The Salt Fix”
