Budući da pogađa otprilike 50% pacijenata sa tip 1 i tip 2 dijabetesom - dijabetesna polineuropatija je najčešća komplikacija šećerne bolesti. Oko 56% pacijenta koji imaju simptome polineuropatije ni ne znaju da imaju tu komplikaciju!
- Kod tipa 1 dijabetesa polineuropatija uglavnom postaje simptomatska (osetite tegobe) posle dugog niza godina prolongirane hiperglikemije.
- Kod tipa 2 polineuropatija može da se ispolji posle samo par godina loše glikemijske kontrole bolesti ili čak pri samom postavljanju dijagnoze.
Vrlo često u zemljama našeg regiona, a posebno u Srbiji, u proseku imamo 4-6 godina u kašnjenja u postavljanju same dijagnoze šećerne bolesti. Stoga je apsolutno bitno što prije i adekvatno lečiti i sprečiti razvoj polineuropatije.
Bitno je naglasiti da intenzitet simptoma nije pokazatelj težine oštećenja perifernih nerava!
Pozitivni simptomi neuropatije su:
- PARESTEZIJE (mravinjanje, trnjenje, bockanje, svrab)
- DIZESTEZIJE (spontana ili izazvana neprijatna senzacija)
- ALODINIJA (bol)
- HIPERALGEZIJA (pojačan odgovor na stimulus koji je inače normalno bolan)
Negativni simptomi neuropatije su:
- GUBITAK OSEĆAJA ZA DODIR (OŠTRO/TUPO)
- GUBITAK OSEĆAJA ZA TEMPERATURU (TOPLO/HLADNO)
- GUBITAK OSEĆAJA ZA VIBRACIJU
- GUBITAK REFLEKSA
Dijagnoza se može postaviti zaista vrlo lako bez nekih posebnih dodatnih dijagnostičkih procedura! Dovoljni su dobro uzeta anamneza i aktivno raspitivanje za gore navedene simptome te eventualno neurološki pregled.
Po postavljanju dijagnoze tip 2 dijabetesa treba odmah pacijenta ispitati na postojanje polineuropatije i potom ponavljati testiranje 1x godišnje. Preporuke za tip 1 dijabetes su nešto drugačije: 5 godina posle postavljanja dijagnoze i potom 1x godišnje. Neurolog ili dodatne neurološke pretrage su retko potrebne, osim u slučaju nejasnog uzroka polineuropatije.
Alfa Lilpocina infuzija zaštićena od svjetla
Kroz razvoj polineuropatije prolazi se kroz nekoliko faza, fazu bez tegoba, simptomatska faza (trnjenje, paljenje, žarenje, mravinjanje, bolna faza) i asimtomatska faza (analgezija). Sve to, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme, može dovesti do pojave ulceracija i netraumatskih amputacija. Nažalost, Srbija spada u vodeće po negativnoj statistici i broju netraumatskih amputacija na terenu loše regulisanog dijabetesa i nelečene dijabetesne polineuropatije.
Intravenozno uzimanje alfalipoinske kiseline
U moru simptomatskih medikamenata jedini patogenetski lek je alfalipoinska kiselina ili tioktinska kiselina i to intravenskim putem inicijalno. Preporuke jesu da se oko 2-4 nedelje daju tzv. “tamne infuzije” koje traju oko 30 min i značajno već posle 7 dana redukuju simptome polineuropatije, što je i dokazano brojnim kliničkim studijama.
Alfalipoinska kiselina je potentan antioksidans, poboljšava nervnu sprovodljivost, ima antiinflamatorna svojstva i poboljšava mikro cirkulaciju.
Daje se kao tzv. “tamna infuzija” sa posebnom vrstom navlake preko infuzionog seta jer je fotosenzitivna materija u pitanju. Nakon završetka primenjene intravenske terapije, meni se lično u praksi pokazalo kao dobar izbor kombinacija tablete alfalipoinske kiseline 1x dnevno u dozi od 600 mg uz dodatak tbl benfotiamina od 300 mg za teže oblike polineuropatije.
Bitno je naglasiti pacijentu da je terapija tabletama alfaliopoinske kiseline stalna. Naime, preko 50% pacijenata kojima se iz nekog razloga isključe tablete alfalipoinske kiseline iz terapije simptomi se ponovo jave ili pogoršaju nakon nekoliko nedjelja.
Kako sam naglasila, preventivno je apsolutno opravdano davati alfalipoinsku kiselinu i pacijentima koji nemaju aktivnu simptomatologiju, a postavljena im je dijagnoza šećerne bolesti. Onima, pak sa simptomima trebalo bi bar po nekim studijskim i iskustvenim postulatima krenuti sa intravenoznom alfalipoinskom kiselinom i dalje proceniti terapijski i metabolički profil svog pacijenta.
Na tržištu postoji nekoliko verzija intravenskih preparata alfalipoinske kiseline, i brojni preparati za oralnu upotrebu kombinovani sa drugim antioksidansima ili samo kao ALA, samostalno. Ono to je ključno jeste da dijagnoza G63.2 (polineuropatija) mora aktivno da se leči!
Asist. Dr Slađana Pejaković
Internista-endokrinolog
Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma
Univerzitetski Klinički Centar Vojvodine, Novi Sad
