Kako provjeriti da li vam je bazalni inzulin dobro doziran
Za svakodnevno upravljane našom bolešću potrebno je dosta znanja, testiranja, pokušaja i pogrešaka da bismo imali neke šanse da koliko-toliko održavamo ujednačene glikemije.
Jedan od neophodnih testova koje bismo morali da uradimo je BAZALNO TESTIRANJE. Bazalno testiranje je način da proverimo da li dugodelujući insulin (bazalni) uzimamo u dobroj dozi i u dobro vreme. Ovaj test je neophodan za svakog dijabetičara, bez obzira da li insulin prima injekcijama ili putem pumpe.
Da se prvo podsjetimo šta je bazalni insulin i čemu služi. Funkcija bazalnog insulina je da “neutralizuje” lučenje glukoze u krvotok od strane jetre. Jetra svakog čoveka to čini da bi “odgovorila” na mnoge hormone koji cirkuliraju našim tijelom (kortizol, hormoni rasta, glukagon, epinefrin). Pankreas zdrave osobe na oslobađanje glukoze od strane jetre, odgovara tako što svakih par minuta luči veoma male količine insulina u krvotok. To nazivamo bazalnim insulinom. Bazalni insulin treba da održi stabilan nivo šećera u krvi u odsustvu hrane, bolusnog (brzog) insulina i fizičke aktivnosti. Dakle, ovaj insulin treba pokriti potrebe bazalnog metabolizma (odražavanje vitalnih tjelesnih procesa organizma), a ne obroke.
Dobro doziran dugodelujući insulin, omogućava dobro djelovanje bolusnog (brzog) insulina za obroke i korekcije. Ako bazalni insulin nije dobro doziran, teško je utvrditi usled čega dijabetičar ima skokove ili padove šećera i koji od dva insulina treba ustvari prilagoditi.
Idealno bi bilo da bazalni insulin ne proizvodi veća odstupanja od 1,8mmol/l tokom spavanja, pod pretpostavkom da se tokom noći nije konzumirala hrana i da nije bilo težih fizičkih aktivnosti prije odlaska na spavanje. Skok ili pad glikemije za više od 1,8 mmol/l pokazuje da je potrebno smanjenje ili povećanje doze bazalnog insulina. Znači, ako nacrtamo graf ili ga vidimo na cgms-u ili fgms-u, cilj je da linija na tom grafu bude što ravnija crta, a ne da ''vuče'' prema dolje ili prema gore.
Praksa pokazuje da nakon ovakvog testiranja, puno veći broj osoba s dijabetesom otkrije da ima prevelike, a ne premale doze bazalnog inzulina.I to čak od 30-50% prevelike doze bazalnog inzulina. Također kod velikog broja osoba s dijabetesom, uobičajeno je da su noćne doze bazala niže otprilike za trećinu od dnevnih doza bazala. Moguće je i da postoji lošiji dio dana između dvije doze bazalnog inzulina. Recimo da uzimate dugodjelujući u 7 i 19 sati. I da vam je linija glukoze na bazalnom inzulinu cijeli dan dobra, ali da počne rasti od 7 do 9 navečer. Tada je taj dio dana potrebno dodatno još malo pokriti s brzim inzulinom, a ne povisivati dozu bazalnog inzulina.
Isto tako je moguće da kroz svih 24 sata dnevno imate potpuno ujednačene bazale, možda čak iako ne uzimate na točan razmak od 12 sati. Mnogi uzimaju večernju dozu nešto kasnije, tako da im dostane za jutarnje hormone. Bolja je opcija, ako imate ''rupu'' u djelovanju navečer nego ujutro, jer se jutarnja ''bazalna rupa'' može kumulirati s jutarnjim hormonima. Sa bazalnim dozama na pumpi je to nešto teže fino uštimati. Tu korištenje cgms/fgms-a više olakšava testiranje, iako se apsolutno može postići i sa čestim mjerenjima iz prsta. Jedan od „trikova zanata“ je da ako glukoza počinje rasti recimo u 3 ujutro, da treba povisiti bazalnu dozu inzulina ne od 3 ujutro nego od sat do dva sata ranije. I jednako treba obratiti pažnju na doziranje kao i na razdoblje doze. Olakšavajuća je činjenica da mnogi mogu proći čitavu noć s istom dozom ili s dvije doze. Obično je potrebna nešto viša doza bazala pred jutro.
Kako i kada radimo bazalno testiranje?
Da bismo počeli sa testiranjem potrebno je da:
- prođe najmanje 4 sata od poslednjeg obroka/bolusa
- obrok koji smo poslednji pojeli ima relativno mali sadržaj masnoća (masnoće se metabolišu i do 10 sati pa rezultati testa ne bi bili tačni)
- na dan pred testiranja i na dan testiranja izbegavamo težu fizičku aktivnost
Ne testirate se ako:
- imate neku akutnu upalu (grip, prehlada i sl.)
- imate menstruaciju
- uzimate steroidne medikamente
- ste najmanje 6 sati pred testiranje imali hipoglikemiju
- je glikemija pre početka testiranja manja od 4,4 mmol/l i ako prelazi 9 mmol/l.
Tokom testiranja se ne jede nikakva hrana, ne prima se bolusni insulin i dozvoljeno je da se pije samo voda. Ne treba piti ni kafu ni čaj jer ipak mogu uticati na glikemije. Tokom dana kada radimo testiranje obavljamo normalne i umerene dnevne aktivnosti. Testiranje počinjemo tako što izmerimo šećer ujutru i ako je u granicama između 4,4 - 9 mmol/l, merimo glikemije na svakih 1-2h sve do vremena večere. Tokom dana ne jedemo ništa niti uzimamo bolusni insulin.
Ako imamo hipoglikemiju, testiranje prekidamo i korigujemo nivo šećera. Ako glikemija pređe 9 mmol/l, prekidamo testiranje i korigujemo hiperglikemiju adekvatnom dozom brzodelujućeg insulina. Prisustvo hipo ili hiper glikemije tokom testiranja ukazuje da doza (ili vreme primanja insulina) nije dobra i da su potrebne korekcije. Sutradan smanjite ili povećate bazalni inzulin za jednu jedinicu (odnosno za 0,1-0,5 na pumpi). Posle izvršene korekcije doze (u savetu sa dijabetologom), potrebno je testiranje ponoviti da bismo znali da li je nova doza adekvatna po broju jedinica i vremenu primanja.
Testiranje tokom noći počinje 4h posle poslednjeg obroka/bolusa. Merimo glikemije na svaka 2 - 4h. U slučaju hipo ili hiper glikemije, prekida se test i koriguje se stanje. Na osnovu dobijenih glikemija, dijabetolog određuje uvođenje potrebnih promena.
Ukoliko osoba nije u mogućnosti da ne jede ceo dan, test se može podeliti u nekoliko dijelova:
- Noć – od 22:00 do 6:00
- Jutro - od 6:00 do 12:00
- Popodne - od 12:00 do 18:00
- Veče - od 18:00 do 00:00
Testiranje se onda deli u nekoliko dana. Prvog dana se radi samo jutarnje, drugog samo popodnevno itd. Glikemije se mere tokom dana na 1-2h a tokom noći na 2-4h. Od obroka/bolusa do početka svakog djelomičnog testa mora da prođe najmanje 4 h.
Određivanje prave doze i vremena primanja bazalnog insulina veoma je važno za svakoga tko prima insulin. Primanje premale ili prevelike doze bazalnog insulina u pogrešno vreme, može uzrokovati česte hipo ili hiper glikemije i onemogućiti određivanje prave doze brzodelujućeg insulina.
Treba napomenuti da se potrebe za bazalnim insulinom mijenjaju u odnosu na rast, godine, gojenje/mršavljenje, godišnje doba, mesečni ciklus i dr. hormonske promene, pa je u tom smislu potrebno testiranje ponoviti ako primetite značajne promene u visini glikemija. Fino podešavanje bazalnog insulina može izgledati komplikovano, ali je neophodno za dobar menadžment dijabetesa.
Izvori:
http://integrateddiabetes.com/basal-testing/
“Basal insulin: The foundation of good control” by Gary Scheiner MS, CDE
https://mysugr.com/basal-rate-testing/
http://static.diabetesselfmanagement.com/pdfs/DSM0705_066.pdf
http://www.waltzingthedragon.ca/MDI-Testing_Basal_Rates.html
https://diatribe.org/issues/26/thinking-like-a-pancreas
