Danas govorim o još jednom veoma značajnom alatu u vođenju bolesti, kako da što pre spustimo nivo šećera u krvi u granice ciljanih glikemija.
Hiperglikemija je stanje sa kojim se, u zavisnosti od načina na koji vodimo svoju bolest, relativno često susrećemo, a koje je kao i hipoglikemija veoma štetno za naš organizam. Povišen nivo šećera u krvi oštećuje sve naše ćelije, tkiva i organe, a ima veoma velik utjecaj i na psihičko stanje pacijenta. Kao što znamo u telu postoje ćelije koje šećer usvajaju i bez prisustva insulina, pa usled promene osmotskog pritiska i prevelikog usvajanja vode dolazi do njihovog pucanja i trajnog uništavanja. Otuda i razvijamo komplikacije sa očima, nervima, bubrezima itd. Zbog toga treba iz stanja povišenog nivoa šećera u krvi što pre da izađemo jer na taj način zaustavljamo dalje uništavanje ćelija u našem organizmu.
Nažalost zbog veoma niskog nivoa edukacije dijabetičara za neke od tehnika koje nam mogu ubrzati izlazak iz hiperglikemije nikada nismo čuli. Tretiranju hiperglikemije se ne pridaje tako velika pažnja zbog toga što ona nije trenutno po život ugrožavajća, za razliku od hipoglikemija i zbog što veliki broj dijabetičara povišen šećer gotovo da i ne oseća usled višegodišnje izloženosti tela povišenim glikemijama.
Činjenica je da čak i najbrži insulinski analozi ne mogu u brzini delovanja da se usporede sa insulinom koji prirodno luči pankreas. Endogeni insulin, onaj koji se prirodno proizvodi u telu, počinje da deluje u par sekundi nakon lučenja. Zbog mesta na kome se pankreas nalazi u telu, insulin prvo ulazi u cirkulaciju jetre, gde vrši svoj najveći trenutni uticaj, a zatim krvotokom putuje do mišića i drugih organa. Endogeni insulin svoj „vrhunac“ ima u par minuta, a iz krvotoka se „očisti“ nekoliko minuta kasnije. Najbrži insulini kao što su Apidra, Novolog (NovoRapid) i slični, počinju da deluju tek nekoliko minuta nakon davanja, svoj „vrhunac“ dostižu 45 minuta do 2 sata nakon primanja, a delovanje im traje od 3-6 sati. U poređenju sa endogenim insulinom, to je presporo za metabolizam ugljenih hidrata u organizmu, koji svoj vrhunac imaju daleko brže nego što insulin ostvari svoj maksimum delovanja. Zbog toga se često susrećemo sa stanjem hiperglikemije, manje ili veće.
Kao što znamo insulin se daje u potkožno masno tkivo. Na taj način se obezbeđuje njegova postepena i ujednačena apsorpcija u telu. U slučajevima hiperglikemije je potrebno da insulin brže dođe do krvotoka i tako pre stigne do ćelija. Pitanje je kako to da postignemo? Postoji nekoliko načina da „ubrzamo“ rad insulina i tako brže spustimo nivo šećera u krvi. Pošto smo svi različiti potrebno je testirati koji je od ovih načina najefikasniji u našem slučaju i kako deluje na naš organizam. Važna napomena za roditelje dece dijabetičara je da neke o ovih tehnika mogu na decu da deluju brže nego na odraslu osobu, pa je potrebna posebna pažnja.
INTRAMUSKULARNO DAVANJE INSULINA
Davanje insulina u mišić ubrzava njegovo delovanje (po nekim podacima i duplo brže u odnosu na onaj koji se daje u potkožno masno tkivo) . Insulin ne deluje jače, već brže. To znači da vam neće smanjiti nivo šećera za više mmol već će to učiniti za kraći vremenski period i delovaće kraći vremenski period u odnosu na uobičajen način primanja.
Dobra mesta za davanje intramuskularnih injekcija su deltoidni mišić na ramenu, triceps, list noge i kvadriceps. Snimak Dr. Bernsteina kako pokazuje davanje intramuscularne injekcije u deltoidni mišić potražite ovdje
Za ove injekcije je korisno koristiti nešto duže igle od onih koje koristite za uobičajeno primanje insulina (minimum 8mm). Pri davanju intramuskuularnih injekcija ne treba „uštinuti“ kožu kao što radimo kada dajemo insulin u potkožno masno tkivo, već injekciju dajemo pod pravim uglom u odnosu na kožu i ubodemo nešto jače, da bismo bili sigurni da smo došli što bliže mišiću.
Intramuskularni ubod je nešto drugačiji od uboda u potkožno masno tkivo, malo je neprijatniji, ali se koristi samo u slučajevima kada ste ketotični usled toga što vam je pumpa zakazala sa radom, ukoliko ste zaboravili da primite bolusnu dozu insulina, zatim u slučajevima dehidratacije i hiperglikemije kada se insulin potkožno neapsorbuje dobro. Da napomenemo da intramuskularne injekcije još uvek nisu odobrene od Američke uparave za hranu i lekove (FDA) i nisu dobro ispitana, pa ih treba koristiti sa oprezom. Zdravstveni radnici decenijama oklevaju da savetuju intramuskularne injekcije jer vide rizik od ulaska u hipoglikemiju.
MASIRANJE MESTA PRIMANJA INSULINA
Sve ono što ubrzava cirkulaciju krvi u koži, ubrzaće i apsorpciju insulina. Masaža je jedan od tih načina. Masiranje mesta davanja insulina nekoliko minuta u prvih 15 minuta od primanja pomaže da on što pre uđe u krvotok i malo brže počne da deluje.
- KUPANJE TOPLOM VODOM
Kupanje, tj tuširanje toplom vodom ubrzava delovanje insulina iz istog razloga kao i masiranje mesta primanja insulina, pojačava se cirkulacija krvi i time insulin brže dođe do ćelije. Topao tuš, saune, jacuzi pa čak i sunčanje imaju takav uticaj. Potrebna je pažnja kao insulinskih pumpi i njihovog izlaganja povišenim temperaturama, jer insulin koji je uskladišten u pumpi može da izgubi svoju potentnost.
VEŽBANJE
Vežbanje mišića koji se nalazi ispod mesta primanja insulina omogući će insulinu da brže uđe u krvotok, ali samo ako ga vežbamo u okviru prvog sata od primanja insulina.
Život sa dijabetesom podrazumeva prevazilaženje prepreka, isprobavanje novih načina i tehnika, i testiranje kako funkcionišu na našem organizmu. Ovo su neki od načina koji mogu pomoći u bržem rešavanju hiperglikemije i svako treba ispitati šta je najbolje za njegovu specifičnu situaciju. U skoroj budućnosti na tržištu očekujemo i novi inzulin super brzog djelovanja Fiasp® (Faster-acting Insulin ASPart) o kojem će biti još puno riječi.
Izvori:
- https://diatribe.org/issues/39/thinking-like-a-pancreas - “Put some muscle in Your insulin” od Dr. Gary Scheiner
- YouTube Video - Session 28. Intramuscular Shots- Dr. Bernstein's Diabetes University
