Naša blogerica na Beogradskoj adresi je prevela i prilagodila dio nevjerojatno zanimljivog i inspirativnog pisma Cynthie N. Kucharski, osobe s dijabetesom Tip 1 iz SAD-a. Bavi se ultimativnom problematikom osoba na inzulinu: "Kako postići glikemije u granicama zdravih osoba".
Pitanja i odgovori:
Tko si ti i koji je tvoj HbA1C?
Ja imam dijabetes tip 1 - 27 godina, nemam ni jednu preostalu funkcionalnu beta ćeliju. Moj trenutni HbA1C je 4,4%
Zar A1c od 4,4% nije opasan jer to znači da je tako nizak kao posledica katastrofalno niskih glikemija, od kojih postaneš konfuzna, imaš napad ili izgubiš svest?
Postoji bezbedan i opasan način da se postigne A1C od 4,4% . Opasan način da se postigne takav A1C je da se jede uobičajena dijeta sa mnogo ugljenih hidrata (tip dijete koja je preporučena od Američke asocijacije za dijabetes) i da se onda daju ogromne doze insulina da bi se pokrili ti ugljeni hidrati. Kada daješ velike, industrijske doze insulina, ako napraviš ma kakvu grešku u izračunavanju doze, možeš da odeš toliko „dole“ do tačke kada možeš da izgubiš svest ili čak i umreš. Kada jedeš dijetu sa veoma malo ugljenih hidrata, onu koja sadrži 6-12g-12g UH po obroku, daješ male doze insulina da bi pokrio taj obrok. U tom slučaju i ako si napravio neku grešku u izračunavanju doze, ukupna količina insulina koju si primio nije dovoljno velika da bi prouzrokovala teške hipoglikemije i jednostavno je možeš korigovati uzimanjem jedne ili dve glukozne tablete. Neke osobe ovo nazivaju „zakonom malih brojeva „ (Diabetes solution, Dr Richard K. Bernstein, 2007). Ako jedeš malu količinu ugljenih hidrata, mala je verovatnoća da odeš u veliku hiperglikemiju, a ako primaš male doze insulina, teško da možeš da imaš jaku hipoglikemiju.
Istina je da skoro ni jedan tip 1 dijabetičar koji je na dijeti sa mnogo ugljenih hidrata ne uspeva da dostigne klinički normalan A1C, ali to ne znači da izbegavaju po život opasne hipoglikemije. Ovo tvrdim iz mnogo mnogo godina ličnog iskustva. Prosečno, svake godine dok su moji A1c bili 13,5%, 9%, 8%, 7%, imala sam epizode gubitka svesti od veoma niskih glikemija bar dva puta godišnje. Nekada se dešavalo da su moji bližnji mislili da sam umrla. U ovo ne ubrajam svaki put kada nisam imala svest o tome šta se dešava oko mene, kada bih plakala, udarala ljude koji su pokušavali da mi pomognu ili imala napad. Nikada se nisam sećala tih epizoda nakon što bi se povratila, i ako sam tehnički bila još uvek svesna tokom epizode hipoglikemije. Visok A1C ne znači da ćeš izbeći ovakve epizode hipoglikemije. To jednostavno znači koliko su se glikolizovala tvoja crvena krvna zrnca od visokih glikemija koje imaš. I nizak A1c ne dokazuje da imaš ovakve hipoglikemije, posebno ako se vodiš „zakonom malih brojeva“ i primaš male doze insulina jer jedeš male kolčine ugljenih hidrata. Sa klinički normalnim A1C, niti jednom nisam imala epizodu hipoglikemije u kojoj sam izgubila svest ili nisam bila svesna svog okruženja. Samo zaštita od teških hipoglikemija je dovoljan razlog da se jede malo ugljenih hidrata.
Koji je najvažniji element da se postigne klinički normalan A1C kod dijabetičara?
Dijeta
Koja vrsta dijete?
Dijeta koja podrazumeva 30g ugljenih hidrata dnevno, koja se sastoji iz proteina, kao što su bilo koja vrsta mesa, jaja, sirevi i koja sadrži ne-skrobno povrće. Jezgrasti plodovi su u redu u umerenim količinama, ali ja volim da ih ne jedem previše jer se količina ugljenih hidrata nakupi. Masnoće su u redu, osim hidrogenizovanih masnoća koje možemo da nađemo u margarinima. Neki zaslađivači su u redu kao što su eritrol, stevija i sukraloza. Kisela pavlaka i pavlaka za kuvanje su u redu u manjim kolčinama.
Takvu dijetu ne preporučuje Američka asocijacija za dijabetes (ADA) ili neka druga velika zdravstvena organizacija koja sledi preporuke Američke asocijacije za dijabetes. ADA se zapravo veoma kritički odnosi prema ovoj dijeti i daje mnogo razloga za to. Ko je u pravu?
ADA nije u pravu. Ono što ja govorim je kontroverzno jedino ako ne proveravaš glikemije nakon obroka koje oni preporučuju ili ako ignorišeš ono što ti aparat za šećer pokazuje. Koliko tip 1 dijabetičara uspeva da postigne klinički normalan A1C sledeći smernice koje daje ADA? Po www.t1dexchange.org , koji imaju opsežnu bazu podataka medicinskih rezulrtata 26000 tip 1 dijabetičara, samo 35% tip 1 dijabetičara postižu A1C manji od 7,6% i samo 3% tip 1 dijabetičara postižu A1c od 6% ili manje. Kada počneš da tražiš zaista normalan A1C, manje od 1% svih tip 1 dijabetičara ga postižu. Tip 1 dijabetičari koji imaju A1C od 4,4% je manji od 10 osoba na 26000 pacijenata. Može se dati agrument da mnogi od tih pacijeneta ne slede ADA smernice u svojoj ishrani, tako da njihovi podaci nisu relevantan pokazatelj. I to je verovatno istina, ali da li je realno da se pomisli da niti jedan tip 1 dijabetičar ne pokušava da sledi ADA smernice? Svakako jedan veći broj osoba pokušava da sledi te smernice. I ja sam bila jedna od njih. Više nisam. Moje glikemije u granicama zdravih osoba proizilaze iz potpunog ignorisanja dijetetskih smernica ADA.
ADA tvrdi da je konzumacija velike količine UH neophodna za energiju neophodnu za tvoje telo i mozak?
Naprotiv, glukoza je neophodna za tvoje telo i mozak. Tvoje telo može da zadovolji potrebe za energijom iz konvertovanja amino kiselina u glukozu kroz proces glukoneogeneze i iz prebacivanja dugih lanaca masnih kiselina u ketone, koji su delimično gorivo za mozak. Dobar način da se to kaže je da dok postoje esencijalne amino kiseline i esencijalne masne kiseline, ne postoji niti jedan esencijalni ugljeni hidrat. (Diabetes solution, Dr Richard K. Bernstein, 2007).
Drugi argument koji ADA iznosi je da dugoročno osoba ne može da sledi ovakav način ishrane, posebno što je naizgled veoma rigidan.
Naprotiv, mnogi ljudi postaju vegani ili vegetarijanci, deca sa epilepsijom dugoročno prelaze na ketogenu dijetu. Ljudi počinju da jedu košer hranu ili ne jedu svinjetinu iz religijskih razloga. Ljudi se hrane u skladu sa zemljom iz koje dolaze ili regiona, ali različite grupe ljudi iz različitih zemalja ili regiona imaju velike razlike u načinu na koji se hrane. Moja poenta je da ne postoji dijeta koja ne može dugoročno da se sledi, ukoliko imaš adekvatnu motivaciju.
I koji je toj motiv?
Dugoročno, da sprečim i povratim komplikacije izazvane dijabetesom. Kratkoročno, da bih se osećala fantastično. Ne želim nikome dijabetes, ali ponekad poželim da osobe koje nemaju dijabetes ali zarađuju za život tako što dijabetičare savetuju šta da jedu, mogu da osete kako je kada ti je šećer 19 po njihovim dijetetskim savetima da jedu 60g ugljenih hidrata za doručak. Ili kakav je osećej kada ti je šećer 1,7 od ogromen količe insulina koje se daju da bi korigovao visok šećer. Volela bih da mogu da osete kako je kada ti naglo padne šećer i kada ti naglo skoči šećer. Pulsirajuće glavobolje, mučnina, latergija i slabost u mišićima, umor, emocije gneva i depresije koje su proizvod inflamacija od visokih glikemija kojima trebaju sati da bi se spustile. Neko ko ima A1c 7% tako se stalno oseća. To postaje „normalno“. On se ne seća kakav je osećaj kada ti je normalan šećer, ja verujem da zbog toga mnogi dijabetičari nisu motivisani da rade ono što ja radim. Kada bi znali šta propuštaju, učinili bi sve da imaju normalan šećer. Kada konačno postigneš klinički normalan A1C, ništa od toga više nemaš. Izvinjavam se ako zvučim melodramatično, ali takav život je pakao. I ja bih učinila sve, hranila se ovako do kraja svog života da bih se osećala jakom, zdravom i sretnom.
Neki ljudi misle da sloboda znači da možeš da jedeš sve što želiš, ali ako to što jedeš sve što želiš uništava ostale delove tvog života, onda to za mene nije zaista sloboda.
Koje komplikacije najviše želiš da izbegneš?
Vaskularnu demenciju. Moj mozak je moj pankreas. Ako on odumre i ako ne budem sposobna da brinem o sebi, igra je završena (ne mislim da drugi o meni mogu da brinu dovoljno dobro kao što to ja mogu da brinem o sebi). Opasku koji često čujem je ova- „ Tebi mora da je lako da se odrekneš ugljenih hidrata. Ti mora da inače ne voliš mnogo hranu. “ Ja VOLIM hranu. Obožavam je. Volim ugljene hidrate. I dalje mi ponekada nedostaju. Međutim, pozicija sa koje ja posmatram stvari je mnogo drugačija od osobe koja nema dijabetes ili koja ima dijabetes ali ne zna koliko je dobar osećaj kada ti je normalan šećer, plus mir u srcu koji imaš jer ćeš izbeći komplikacije i moguću preranu smrt od tih komplikacija. I definitivno sam morala da prođem kroz težak period kada sam svake večeri sanjala hranu. Jedan vremenski period sam morala da imam nekoliko poslastica sa malo ugljenih hidrata koje su mi olakšale taj prelazni period. Ali bila sam odlučna da uradim sve što treba. Sada je mnogo lakše.
Koja je tajna u vođenju dijabetesa tip1?
Ponovo ustati. Ponovo ustati. Ponovo ustati. Također, možeš da radiš stvari koje ne voliš i da i dalje imaš prilično dobar život.“
Informacije o Cynthiji i njenom putu sa dijabetesom potražite ovdje