Većina dijabetičara već zna za one "klasične" dijabetičke komplikacije kao što su sljepoća i amputacije, no ima li toga još??
Jedne spominjanje komplikacija uplaši i demotivira za bolju samokontrolu, a drugi su još odlučniji da svoje šećere drže u granicama normale. Upravo normalni šećeri su ključ za odgodu, izbjegavanje pa čak i povlačenje komplikacija. Što tebe tjera da budeš bolji??
Donosimo odličan Verin tekst iz srca Beograda:
Posljedice povišenog šećera u krvi, ostavljaju traga na svakom organu u tijelu
Povišen nivo šećera u krvi štetno deluje na sva tkiva u telu (sa mogućim izuzetkom kose). Neka istraživanja jasno pokazuju štetan uticaj čak i „blago“ povišenih glikemija - onih za koje smatramo da ulaze u referentne vrednosti normalnih glikemija. Navodimo primjere dva takva istraživanja - „Insulin Resistance and Coronary Heart Disease in Nondiabetic Individuals” Gearlda Reavena, možete pročitati OVDJE. Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology. 2012;32:1754-1759 Originally published July 18, 2012; i “High hemoglobin A1c levels within the non-diabetic range are associated with the risk of all cancers”, grupa autora (LINK) .
Povišen nivo šećera u krvi deluje štetno na nekoliko načina. Najčešće dolazi do „lepljenja” belančevina (glikozilacija proteina), što čini pogođene molekule neaktivnim ili čak i patogenim. Drugi način se očituje na tkivima koja mogu da preuzmu šećer bez prisustva insulina (očna leća, neuroni, Švanove ćelije (LINK), bubrežne mezangijalne ćelije (LINK) i vaskularni periciti (LINK). Šećer ulazi u ćeliju i ponaša se osmotski, što znači da ćelija usvaja vodu, pokušavajući da “snizi” nivo šećera. Zbog toga prevelika količina vode uđe u ćeliju, ona puca i trajno se uništi.
Postoje brojne komplikacije dijabetesa o kojima je većina dijabetičara obaveštena, kao što su neuropatija, retinopatija, nefropatija itd. Međutim, postoji niz komplikacija šećerne bolesti koje se ređe ili čak pogrešno dijagnostikuju. Navešćemo neke od njih:
1) Krivljenje luka stopala, povećan pritisak na bazu prstiju i krivljenje prstiju. Većina dijabetičara koji imaju neregulirane glikemije duže od 10 godina, razvijaju ove komplikacije. Krivljenje luka stopala, atrofije mišića stopala, povećan pritisak na bazu prstiju i krivljenje prstiju. Nastaje usled motorne neuropatije i glikozilacije kolagena u plantarnoj fasciji stopala. Većina dijabetičara koji imaju neregulisane glikemije duže od 10 godina, razvijaju ove komplikacije. Detalje potražite na ovom LINKU.
2) Suva koža (kseroza). Oštećenja simpatičkog nerva donjih udova dovodi do potpunog odsustva znojenja i stvaranja isušene kože. Isušena koža je sklona pucanju i na taj način izložena infekcijama i oštećenjima. Dijabetičari treba redovno da mažu kožu uljima biljnog ili životinjskog porekla. Treba koristiti prirodna ulja i masti, jer dodaci kao što su urea, glicerol, alkoholi itd. dodatno isušuju kožu.
3) Ortostatička hipotenzija i nesvestica. Ortostatička hipotenzija je naziv za pad pritiska u stojećem položaju, koji nastaje nakon ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja. Procjenjuje se da ovo oštećenje ima oko 40% dijabetičara. Nastaje zbog autonomne simpatičke neuropatije. Zbog oštećenja nerava, mišići nogu se ne grče kako bi trebalo i ne pumpaju krv ka srcu i zbog toga dolazi do pada pritiska. Ovo oboljenje uzrokuje „neobjašnjene“ vrtoglavice ili pad u nesvest. Osobe koje imaju ovakav problem trebaju da budu pažljive prilikom ustajanja, da prvo malo sede dok ne uspostave ravnotežu, a zatim da se polako podignu u stojeći položaj. Osobama koje imaju značajan pad pritiska u stojećem položaju savetuje se korišćenje medicinskih čarapa - kompresa. Prilikom kontrolnog merenja pritiska trebalo bi izmeriti pritisak i u sedećem i u stojećem položaju.
4) Dijabetična gastropareza. Predstavlja odloženo pražnjenje želuca ili potpunu paralizu želuca. Nastaje zbog oštećenja nerava. Poodmakla faza ove bolesti može zahvatiti ceo digestivni trakt i dovesti do zatvora, nadutosti, podrigivanja, žgaravice i povraćanja. Kod dijabetičara tipa 1 dovodi do skoro nemoguće kontrole glikemija (smenjivanje hipo i hiperglikemija) jer dijabetičar nikada ne zna kada će hrana koju je pojeo početi da utiče na nivo šećera u krvi. Slabija ili izraženija gastropareza je dosta česta kod dijabetičara, teško se leči, ali postoje vežbe koje mogu omogućiti neku vrstu kontrole pražnjenja želuca.
5) Čirevi na stopalima (ulceri). Na žalost mogu dovesti do infekcije, odumiranja tkiva (gangrene) i amputacije. Treba ih tretirati sa velikom pažnjom i ne agresivno, jer se mora voditi računa da se dodatno ne ošteti zdravo tkivo.
6) Dijabetična dijareja. Predstavlja često pražnjenje creva koje se može dešavati nekoliko puta mesečno ili dnevno. Još uvek nije potpuno utvrđen razlog ili mehanizam ali se pretpostavlja da ima veze sa autonomnom neuropatijom.
7) Gljivično oboljenje noktiju. Iako nije vezano samo za dijabetes, sveprisutno je kod dijabetičara sa lošom glikoregulacijom. Manifestuje se kao zadebljanje nokatne ploče sa najčešće žutom diskoloracijom. Nokatna ploča je uz to najčešće i blago podignuta. Ponekad je nokat mekan i lomljiv. Za dijagnostiku uzima se uzorak nokta i šalje na analizu. Leči se preparatima protiv gljivica.
8) Oboljenja zuba. Oboljenje zubne pulpe, zapaljenje sluzokože usne duplje, paradentoza i gangrene zuba. Oko 50% pacijenata koji imaju dugi niz godina dijabetes, a stariji su od 40 godina su izgubili makar jedan zub zbog ovih problema.
9) Oboljenja tetiva. Dipitrenova kontraktura, „smrznuta ramena“ (adhezivni kapsulitis), hronični bol u donjem delu leđa i tako dalje, su samo neka od oboljenja vezanih za tetive. Stanja su bolna, dovode do ukočenosti i gubitka ili otežanog pokretanja zglobova. Ovakva oboljenja se u poslednjoj fazi hirurški tretiraju i imaju tendenciju vraćanja ukoliko se ne uspostavi najbolja glikoregulacija.
10) Dislipidemija – povišen nivo lipida u krvi, koji može imati različite uzroke (nasledna dislipidemija, poremećaj rada štitne žlezde itd. ), ali najčešće je uzrok veliki unos ugljenih hidrata kroz hranu, koji se, ukoliko se ne potroše, metabolišu u masti.
Poveznica na studiju prof. Željka Reinera u kojoj se između ostalog konstatira da visoki trigliceridi mogu biti uzrokovani velikim unosom ugljikohidrata u prehrani. Citat: „Kao i kod drugih poremećaja lipida u krvi, i hipertrigliceridemija… uzrokovana… konzumiranja… većih količina jednostavnih ugljikohidrata.“ http://medlib.mef.hr/1785/1/reiner_z_et_al_rep_1785.pdf
Mnoge od navedenih komplikacija se ne dijagnostikuju uopće, ne dijagnostikuju kao komplikacije dijabetesa i/ili ne leče na adekvatan način. Što je nemjerljiva šteta, jer je većina dijabetičnih komplikacija reverzibilna, u većoj ili manjoj meri, i postiže se normalizacijom glikemija. Nivo reverzibilnosti zavisi od dužine trajanja oboljenja i stepena oštećenja. Prvi korak koji omogućava normalizaciju glikemija je ishrana sa malim unosom ugljenih hidrata. Ovim načinom ishrane i intenzivnim menadžmentom insulinima i/ili tabletama, uistinu je moguće da dijabetičar ima glikemije kao zdrava osoba i da doživi starost bez dijabetičkih komplikacija.
